Am­ba­sa­dor Izra­e­la u Sr­bi­ji Jo­sef Le­vi re­kao je da je Me­đu­na­rod­ni dan sje­ća­nja na žr­tve ho­lo­ka­u­sta, dan ka­da je oslo­bo­đen Aušvic, jed­na od ri­jet­kih „vi­zit­kar­ti” ko­ju sva­ko ci­vi­li­zo­va­no dru­štvo no­si u svom dže­pu. Le­vi, ko­ji je pri­su­stvo­vao obi­lje­ža­va­nju Me­đu­na­rod­nog da­na sje­ća­nja na žr­tve ho­lo­ka­u­sta u okvi­ru kom­plek­sa ne­ka­da­šnjeg kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra na Sta­rom saj­mi­štu, za­hva­lio je Sr­bi­ji na to­me što pam­ti žr­tve.
-To je dan ka­da se ci­vi­li­zo­va­ni svi­jet sje­ća uža­sne ago­ni­je kroz ko­ju je pro­šao je­vrej­ski na­rod to­kom ho­lo­ka­u­sta, u ko­jem su mi­li­o­ni Je­vre­ja u Evro­pi, pod na­ci­stič­kom oku­pa­ci­jom, bru­tal­no ubi­ja­ni, u me­di­cin­skim eks­pe­ri­men­ti­ma, iz­glad­nji­va­njem, stri­je­lja­njem, pre­bi­ja­njem- re­kao je Le­vi.
Am­ba­sa­dor je uka­zao na to da ho­lo­ka­ust ni­je za­o­bi­šao ni Sr­bi­ju, u ko­joj su mu­škar­ci, že­ne i dje­ca, ne sa­mo je­vrej­ski već i srp­ski, ubi­ja­ni na okrut­ne na­či­ne.
-Oko 8.000 že­na i dje­ce je do­ve­de­no na Sta­ro saj­mi­šte, ubi­ja­ni su iz­glad­nji­va­njem, na hlad­no­ći, od ra­znih bo­le­sti, ali naj­vi­še u ga­snim ko­mo­ra­ma. Oni mo­ra­ju da bu­du za­pam­će­ni- po­ru­čio je Le­vi.
Is­ti­ču­ći da je na­čin na ko­ji Sr­bi­ja pam­ti žr­tve ve­o­ma im­pre­si­van, am­ba­sa­dor Izra­e­la je za­hva­lio pred­stav­ni­ci­ma srp­ske dr­ža­ve na li­je­pim ri­je­či­ma ko­je do­la­ze iz ve­li­kog sr­ca srp­skog na­ro­da.
Go­vo­re­ći o iz­grad­nji Me­mo­ri­jal­nog cen­tra na Sta­rom saj­mi­štu, Le­vi je re­kao da pri­mje­ću­je da za­i­sta po­sto­ji iskre­na na­mje­ra da se taj cen­tar iz­gra­di.
-To je ve­o­ma va­žno i si­gu­ran sam da će Me­mo­ri­jal­ni cen­tar bi­ti za­vr­šen i da će bi­ti ve­o­ma va­žan spo­me­nik, ko­ji će pod­sje­ća­ti na srp­ske i je­vrej­ske žr­tve u Dru­gom svjet­skom ra­tu- po­ru­čio je Le­vi.
Obi­lje­ža­va­nju Da­na sje­ća­nja pri­su­stvo­va­li su i oni ko­ji su pre­ži­vje­li stra­ho­te lo­go­ra Sta­ro saj­mi­šte.
Je­dan od njih je i Jo­sef Žam­bo­ki, ro­đe­ni Be­o­gra­đa­nin, ko­ji je kao dje­čak u ra­tu iz­gu­bio go­to­vo ci­je­lu po­ro­di­cu, a pre­ži­vio je za­hva­lju­ju­ći do­bro­ti i hu­ma­no­sti čo­vje­ka ko­ji ga je iz­vu­kao iz lo­go­ra i pri­ja­vio kao svog si­na, da­ju­ći mu svo­je pre­zi­me.
-Kao ju­če da je bi­lo, sje­ćam se da sam bio u lo­go­ru Sta­ro saj­mi­šte, sa ci­je­lom fa­mi­li­jom... Žam­bo­ki nas je spa­sio, iz­veo iz lo­go­ra. Spa­sio je još če­tvo­ro dje­ce, či­ju sud­bi­nu ne znam, jer smo mo­ra­li da se ra­zi­đe­mo- re­kao je Jo­sef.
Is­pri­čao je i da je ne­ko, u sep­tem­bru 1942. go­di­ne, pri­ja­vio nje­go­vog spa­si­o­ca da kri­je Je­vre­je, ali da su ipak, pre­ko Pan­če­va i No­vog Kne­žev­ca, sti­gli do Ka­nji­že, Žam­bo­ki­je­vog rod­nog mje­sta.
-Ta­mo je pri­ja­vio da sam ja nje­gov sin, da mu je že­na po­gi­nu­la u Be­o­gra­du za vri­je­me bom­bar­do­va­nja, da vi­še ne­ma šta da tra­ži ta­mo... Svi su nas li­je­po pri­mi­li, i ta­mo sam uspio da pre­ži­vim rat- pre­pri­ča­va Jo­sef, da­nas uspje­šni izra­el­ski pri­vred­nik.
Do 1969. go­di­ne ži­vio je u Ju­go­sla­vi­ji, a za­tim ga je put od­veo u Izra­el, ali i da­nas, ka­ko ka­že, če­sto i ra­do do­la­zi u Be­o­grad.
-Ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti šta se de­si­lo, to tre­ba osta­vi­ti u sje­ća­nju, ali tra­ži­ti rje­še­nje za mir. Vje­ru­jem da se na ovom svi­je­tu mo­že ži­vje­ti u mi­ru, vje­ru­jem u mir na Bli­skom is­to­ku- po­ru­čio je Jo­sef Žam­bo­ki.(RTS)